Уз појам "улози у blackjacku" иде поглед око стола. Око сваке руке blackjacka стоје понуде и навике које нису део основних правила: споредне опкладе, осигурање, џекпот, знаци руком и напојница. Поједине само улепшавају вече, а друге видно поскупљују игру. Ко их разликује на време, зна шта вреди прихватити, а шта слободно прескочити. Разлика се види тек после дужег низа руку.
Бонтон за blackjack столом је једноставан: руке далеко од улога после дељења, жетони се не дирају док траје рунда, а потези се показују руком. Куцање по столу у blackjacku показује да играч жели нову карту, а покрет шаком преко карата да стаје. Знаци постоје због камера, да би свака одлука била видљива. Напојница дилеру у blackjacku није дужност; где је то обичај, оставља се жетоном након добитка или се ставља као мали улог за дилера.
Улози у blackjacku имају најмањи и највећи износ за свако поље, истакнут на столу. Улог се ставља пре поделе, у поље испред играча, и затим се не дира, сем код дуплирања и поделе пара. За истим столом најчешће има места за пет до седам играча, а неки казини дозвољавају и улог иза леђа играча који игра. Паметно је бирати сто чији минимални улог стаје у буџет, а не најгласнији у сали.
Није. Где је то обичај, даје се жетоном после добитка или се ставља као мали улог у име дилера.
Не: играч улаже пола улога и добија два према један само ако дилер има blackjack, па је то посебна опклада са лошим изгледима.
Опкладе попут оне на пар у прве две карте плаћају више од основне игре, али носе и вишу предност куће, па се играју као засебна игра.
Према најмањем улогу који стаје у буџет, а не према живости сале; границе улога за свако поље исписане су на столу.
Куцање тражи још једну карту, а покрет дланом изнад карата значи да играч стаје; знаци постоје због камера, да свака одлука буде видљива.