Uz pojam "diler u ultimate teksas holdemu" ide kratko poređenje stolova. Sve vrste pokera dele isto rangiranje ruku, ali ne i istog protivnika za stolom. U pokerskoj sali gosti igraju međusobno, a kuća naplaćuje proviziju. Za stolom u kazinu igra se protiv dilera, po tabeli isplata. Od te razlike zavisi šta igrač može da nauči, koliko igra košta i gde je veština zaista vredna.
Sve vrste pokera mogu se podeliti u dve porodice. Jednu čine igre među igračima: omaha, stud i teksas holdem, u kojima se dobija od drugih ljudi za stolom. Drugu čine igre protiv kuće: poker sa tri karte, poker sa četiri karte, karipski poker, misisipi stud i ultimate teksas holdem. Ove druge imaju fiksnu tabelu isplata i prednost kuće, pa veština u njima samo spušta cenu, dok u prvima može da donese i dobitak na dugi rok.
Diler u ultimate teksas holdemu deli karte iz jednog špila: svakom igraču i sebi po dve, zatim tri zajedničke karte na sredinu, pa još dve. Ako se ne kvalifikuje, ante se vraća igraču, a ostali ulozi igraju se dalje. Blind donosi isplatu tek za jaku ruku, od kente pa naviše, pa često ide nerešeno i kada igrač pobedi. Svaka ruka se vodi samostalno, pa igrači za istim stolom ne utiču jedni na druge.
Dodatni ulog koji igrač može da stavi uz ante i blind na početku ruke, pa ga je razumno držati malim u odnosu na glavne.
Uzima mali procenat od svakog pota, obično nekoliko odsto uz gornju granicu, ili naplaćuje vreme za stolom po satu.
Pre svakog otvaranja zajedničke karte igrač bira da li odustaje ili dodaje ulog, pa slaba ruka ne mora da ide do kraja.
Kao zabava da, ali ulog po ruci lako naraste do deset antea, jer se pre svakog otvaranja može dodati jedan, dva ili tri antea.
Tri ili četiri puta ante; posle flopa ulog je dva puta ante, a posle poslednje dve zajedničke karte jednom, i ko uloži rano, dalje samo gleda.
Igre među igračima, kao teksas holdem, omaha i stud, i igre protiv kuće, kao karipski poker, misisipi stud i ultimate teksas holdem.