Уз појам "дилер у ultimate тексас холдему" иде кратко поређење столова. Све врсте pokera деле исто рангирање руку, али не и истог противника за столом. У pokerskoj сали гости играју међусобно, а кућа наплаћује провизију. За столом у казину игра се против дилера, по табели исплата. Од те разлике зависи шта играч може да научи, колико игра кошта и где је вештина заиста вредна.
Све врсте pokera могу се поделити у две породице. Једну чине игре међу играчима: омаха, студ и тексас холдем, у којима се добија од других људи за столом. Другу чине игре против куће: poker са три карте, poker са четири карте, карипски poker, мисисипи студ и ultimate тексас холдем. Ове друге имају фиксну табелу исплата и предност куће, па вештина у њима само спушта цену, док у првима може да донесе и добитак на дуги рок.
Дилер у ultimate тексас холдему дели карте из једног шпила: сваком играчу и себи по две, затим три заједничке карте на средину, па још две. Ако се не квалификује, анте се враћа играчу, а остали улози играју се даље. Блинд доноси исплату тек за јаку руку, од кенте па навише, па често иде нерешено и када играч победи. Свака рука се води самостално, па играчи за истим столом не утичу једни на друге.
Додатни улог који играч може да стави уз анте и блинд на почетку руке, па га је разумно држати малим у односу на главне.
Узима мали проценат од сваког пота, обично неколико одсто уз горњу границу, или наплаћује време за столом по сату.
Пре сваког отварања заједничке карте играч бира да ли одустаје или додаје улог, па слаба рука не мора да иде до краја.
Као забава да, али улог по руци лако нарасте до десет антеа, јер се пре сваког отварања може додати један, два или три антеа.
Три или четири пута анте; после флопа улог је два пута анте, а после последње две заједничке карте једном, и ко уложи рано, даље само гледа.
Игре међу играчима, као тексас холдем, омаха и студ, и игре против куће, као карипски poker, мисисипи студ и ultimate тексас холдем.